Anketno istraživanje JUG SRBIJE 2025 Detaljna analiza po tematskim celinama

Istraživanje je rađeno po principu slučajnog uzorka i po međunarodnim standardima.
Korišćena je metoda koja omogućava relevantnost odgovora, uključivanjem različitih kategorija stanovništva (godine, obrazovanje, radni status, rodna i etnička pripadnost)
Istraživanje je obuhvatilo 5 opština (Bojnik, Surdulica, Vladičin Han, Vlasotince i Preševo)
Poređenje ankete je rađeno sa prethodnim istraživanjem, koje je rađeno po istom principu i obuhvatalo je 5 opština i gradova (Leskovac, Lebane, Bujanovac, Vranje, Medveđa)

DEMOGRAFSKA SLIKA I MIGRACIJE

Glavni nalazi

Velika većina (77%) kaže da migracije postoje.
Najčešći razlozi: posao (52%), obrazovanje i bolji životni standard.
Najčešće destinacije: Nemačka, Austrija, Švedska, kao i veći gradovi u Srbiji.

Narativ

Sela juga Srbije prolaze kroz duboku demografsku eroziju. Mladi odlaze zbog nedostatka posla i perspektive, a stariji ostaju sami, bez usluga koje su im neophodne (zdravstvo, prevoz). U komentarima se jasno vidi osećaj da “nema ko da odlučuje”, što znači da se zajednice prazne do mere u kojoj gube političku snagu.

Problem koji politika treba da reši

Pad broja stanovnika
Nedostatak radnih mesta
Nema osnovne infrastrukture i usluga
Osećaj bezperspektivnosti, posebno među mladima

INFRASTRUKTURA I JAVNE USLUGE

Glavni nalazi

Građani prioritizuju:

Poljoprivreda – 51,5%
Zaštita životne sredine – 45%
Putna infrastruktura – 33–35%
Voda i kanalizacija – 35%
Mala i srednja preduzeća – 38%

U slobodnim odgovorima dominiraju problemi:

Nema lekara, ambulante, laboratorija.
Nema autobuske linije.
Loši putevi.
Neuređene škole.
Nedostatak vrtića.
Problem požara i zaštite šuma.
Zagađenje reka.

Narativ

Građani žive u sredinama u kojima osnovne funkcije države ne postoje ili ne funkcionišu: zdravstvo, prevoz, obrazovanje i održavanje prirodnih resursa. Ovaj region je infrastrukturno ispod standarda Srbije, što utiče na svakodnevni život, bezbednost i komfor.

Problem koji politika treba da reši

Smislena ulaganja u osnovnu infrastrukturu, jer sadašnje stanje ograničava razvoj, kvalitet života i investicije.

LOKALNA DEMOKRATIJA, UČEŠĆE GRAĐANA I TRANSPARENTNOST

Glavni nalazi

74% građana ne zna koje su mogućnosti učešća.
87,5% tvrdi da se ne organizuju javni skupovi.
92,5% nije učestvovalo ni na jednom sastanku ili raspravi.
59% bi učestvovalo kada bi bili informisani.
Transparentnost ocenjena nisko (najčešće 2 i 3).

Citati iz komentara:

“Mi ništa ne znamo.”
“Sami donose odluke.”
“Bez diskusije, samo dižu ruke.”
“Na papiru postoji, u stvarnosti ne.”

Narativ

Građani imaju želju da učestvuju, ali veruju da je sistem zatvoren i neiskren. Osećaj političke isključenosti je veoma jak. Građani imaju percepciju da je budžet politički instrument, a ne javni resurs.

Problem koji politika treba da reši

Obezbediti stvarnu, a ne formalnu participaciju.

INFORMISANOST I KOMUNIKACIJA

Glavni nalazi

39,5% prati i lokalne i nacionalne medije.
27,5% prati lokalne.
21% prati samo internet portale.
Veliki deo smatra da informacije nisu dovoljno dostupne.
Kvalitet informisanja o budžetu ocenjen uglavnom sa 2 i 3. (ocena 1-5 gde je jedan najmanja)

Narativ

Građani pokazuju interes za informisanost, ali smatraju da mediji i opština ne rade dovoljno da im objasne budžet, planove, strategije i investicije.

Problem koji politika treba da reši

Efikasniji, moderniji i redovni kanali informisanja.

STAVOVI O RAZVOJU I KVALITETU ŽIVOTA

Glavni nalazi

Više od 50% građana je nezadovoljno razvojem opštine.
70% kaže da je razvoj (ili njegov izostanak) uticao na kvalitet života.
Selo je u još goroj poziciji od opštine (više ocena 1 i 2). (ocena 1-5 gde je jedan najmanja)

Narativ

Zajednice stagniraju ili propadaju. Investicije su male ili nevidljive. Mnogi ističu probleme kao što su:

skupi lekovi i male penzije,
nema posla,
nema javnog prevoza,
zgrade MZ ne postoje,
škola loša ili ruinirana.

Problem koji politika treba da reši

Ulaganja moraju biti vidljiva, relevantna i ravnomerno raspodeljena.

PREPORUKE ZA JAVNE POLITIKE

Preporuke su zasnovane direktno na nalazima ankete.

POLITIKA: OBNOVA OSNOVNE INFRASTRUKTURE

Preporuke:

Rekonstrukcija lokalnih puteva – kao prioritet broj 1 u gotovo svim selima.
Uspostavljanje autobuskih linija — minimalno nekoliko polazaka dnevno.
Ubrzana izgradnja vodovoda i kanalizacije – veliki broj sela je bez ovih usluga.
Renoviranje škola i uvođenje vrtića – posebno u mestima sa većim brojem dece.
Ulaganje u sportsku i kulturnu infrastrukturu – škole, tereni, domovi kulture.

Zašto?

Loša infrastruktura stvara začarani krug: nema usluga → nema života → ljudi odlaze.

POLITIKA: ZDRAVSTVENA DOSTUPNOST U SELIMA

Preporuke:

Otvaranje ambulanti ili punktova zdravstvene zaštite u selima sa najmanje 500 ljudi.
Uvođenje mobilnog lekarskog tima (1–2 puta nedeljno).
Ponovno otvaranje laboratorija u opštinama gde su zatvorene.
Subvencionisanje prevoza starijih i hroničnih pacijenata.

Zašto?

Većina otvorenih komentara ukazuje da je zdravstvo najveći strukturni problem.

POLITIKA: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODE

Preporuke:

Plan zaštite šuma od požara (posebno pošto je više sela to navelo kao glavni problem).
Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda.
Uređenje lokalnih reka i sprečavanje zagađenja.
Monitoring i inspekcijske kontrole za zaštitu prirodnih resursa.

Zašto?

Ovo je jedan od najčešćih “drugih odgovora” koje su građani eksplicitno naveli.

POLITIKA: PODRŠKA POLJOPRIVREDI I MALIM BIZNISIMA

Preporuke:

Povećanje subvencija za poljoprivrednike (naročito stočarstvo).
Fond za mala preduzeća u ruralnim sredinama.
Obuka za preradu i plasman hrane.
Podsticaji za startapove u selima.
Povraćaj dela investicija za kuće, plastenike, opremu.

Zašto?

51,5% građana zahteva veća ulaganja u poljoprivredu.

POLITIKA: REFORMA LOKALNE DEMOKRATIJE

Preporuke:

Obavezne javne rasprave u selima i MZ, u popodnevnim terminima.
Digitalne konsultacije (Zoom, Google Meet) za građane koji ne mogu prisustvovati.
Javni prenosi sednica SO sa tumačenjem budžeta.
Javni kalendar svih sastanaka i rasprava.
Participativno budžetiranje – građani direktno glasaju za projekte.

Zašto?

Građani žele učešće — ali trenutno ne postoji mehanizam koji im to omogućava.